Site name

Digitalna knjiga

* Ono što upada u oči jeste, kao i uvek u ovoj zemlji, svođenje priče na entuzijazam i na dobru volju izdavača i želju da se dođe do čitalaca

Poslednja sedmica oktobra u Beogradu već 62 godine rezervisana je za knjigu. O onome što se na Sajmu događa iz dana u dan izveštavamo u Sajamskom vodiču.

Piše: Vladimir Matković

26. oktobar 2017. 16:30

Digitalna knjiga

Ono o čemu se međutim malo piše i priča jeste digitalna ili elektronska knjiga u nas. U svetu je odavno prestalo da se raspravlja o tome hoće li digitalna uništiti klasičnu knjigu kakvu poznajemo. Knjiga u papirnom obliku nije nestala niti će se to dogoditi, a ona digitalna takođe ima svoje pristalice. U svetu se stiglo dotle da jedna vrsta knjige nadopunjuje drugu, odnosno čitaocima je prepušteno da odaberu u kom obliku će knjigu čitati. Ponuda digitalnih knjiga na srpskom je iznenađujuće dobra. Krenimo redom. Na platformi Novinarnica (www.novinarnica.net) mogu se naći knjige svih žanrova izdavača kao što su Laguna, Clio, zagrebačka Fraktura i još nekih. Postoje aplikacije za Android i Apple operativne sisteme, pa se knjige mogu čitati na čitačima, tabletima i pametnim telefonima. Beogradska Geopoetika takođe ima svoju aplikaciju za oba operativna sistema, može se svući iz Guglove i Eplove prodavnice, a sve informacije se nalaze na njihovom veb-sajtu (www.geopoetika.com) Zanimljiva je ponuda Derete (www.dereta.rs) i Arhipelaga (www.arhipelag.rs). Knjige ovih izdavača mogu se naći na platformama kao što su Kobo, Nook ili Google play. Sve informacije o tome nalaze se na njihovim veb- sajtovima. Ono što upada u oči jeste, kao i uvek u ovoj zemlji, svođenje priče na entuzijazam i na dobru volju izdavača i želju da se dođe do čitalaca. O pažljivo isplaniranoj strategiji ili pomoći države niko ni ne razmišlja. Najviše digitalnih knjiga objavila je Agencija TEA BOOKS, u svojoj ponudi ima preko 300 naslova, sve se može videti na njihovoj Fejsbuk stranici. Knjige su im dostupne na Amazonu i ostalim digitalnim knjižarama. Pažnju privlače sabrana dela Nade Marinković, Zvonimira Majdaka ili hrvatskog akademika Pavla Pavličića. Očigledno je da su se odlučili da čitaocima ponude knjige kojih dugo nema u knjižarama, za koje interes čitalaca postoji, ali ih veliki izdavači zbog ogromnih troškova štampanja, plasmana u knjižare i svega ostalog što uz to ide ne nameravaju da objavljuju. Tržište digitalnih knjiga veoma je zanimljivo i pruža brojne mogućnosti koje treba prepoznati. Jedni su u tome daleko odmakli, drugi tek počinju da se snalaze i hvataju korak. Važno je da čitalac može da bira šta i kako želi da čita, njegova reč je uvek poslednja.

povezane vesti

Lida Barova

0

Piše: Vladimir Matković

Australijski SBS

2

Piše: Vladimir Matković

Najstariji zanat

1

Piše: Vladimir Matković

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.