Aleksej Kišjuhas

Glavni problem nezdrave hrane je u tome što je tako prokleto ukusna. Na primer, kod čoveka postoji urođena sklonost slatkim ukusima, dokazana je još kod beba, a uključuje niže nervne centre u mozgu. Razlog za to je činjenica što sladak ukus predstavlja dobar indikator značajnog izvora energije, odnosno značajne nutritivne vrednosti.

Istinita priča: ovaj kolumnista kupuje upaljač u trafici, klasične i najjeftinije sorte. I, trafikantkinja mu udeljuje jedan sa providnom plastikom ružičaste boje, zatim se izvinjava, vraća ga natrag uz komentar „ah, dala sam vam rozi“ i sa onog stalka odabira neki sa plastikom drugačije obojenosti.

Robert Džonson je bio američki bluz muzičar čija se muzika pokazala izuzetno i gotovo mitski uticajnom za kasniju bluz i rokenrol muziku. Brajan Džouns je bio britanski muzičar, osnivač i prvobitni frontmen benda Rolingstons, a grupu je napustio zbog problema sa drogama i problema sa Džegerom i Ričardsom. Džimi Hendriks je bio američki rokenrol i bluz muzičar i jedan od najznačajnijih i najuticajn

Devet je sati uveče i mladićčeka devojku u svom stanu. Istuširan, namirisan, glatko izbrijan posvud, peperminta nažvakan, spremljenog filma, hrane i/ili kreveta. Ona kasni pola sata, u kojima se njemu minuti rastežu u večnost, a nervoza eksponencijalno raste. Kada (konačno) dođe, i dotični nesrećnik krene da spočitava i/ili urla (nije joj prvi put), njen odgovor je „kasnila sam samo pola sata!“. Uz izvlačenje svega ostalog što joj kod njega smeta na sto, od zaboravljene godišnjice do bivših devojaka. Kada sve to prođe i naš junak ostane sam sa sobom, zbunjivaće ga i nervirati kako je tih pola sata njoj „samo“, a njemu toliko mnogo.

Kada se glasalo o tome koji će biti zvanični jezik u Sjedinjenim Državama, engleski je pobedio nemački jezik za samo jedan glas! Svi su čuli ovu priču. Postoji i verzija prema kojoj je engleski pobedio zato što je pronemački glasač u trenutku odluke sedeo na WC šolji. Ili, još veselije, pretpostavka da je u pitanju bio široki narodni referendum i da je sve bilo toliko napeto da pobeđuje onaj „plus jedan“ u „pedeset plus jedan“.

Duhoborci su ruska hrišćanska sekta i društveni pokret koji nastaje u 18. veku. Odbacivali su Rusku pravoslavnu crkvu, sveštenike, ikone, crkvene rituale, Bibliju i božanski karakter Isusa, kao i sekularnu vlast, a propovedali su jednakost svih ljudi i pacifizam.

Autor ovih redova nije čitao knjige Terija Pračeta, uprkos preporukama praćenim personalizovanim opaskama tipa „mislim da bi se tebi baš dopale“. Jednostavno, ceo taj SF vokabular mu je dalek i stran, čak i ako je posredi bistra sprdačina sa žanrom. Uzgred, isto je i sa „Autostoperskim vodičem kroz galaksiju“, a tu su pritisci i personalizacije bili još intenzivniji.

Među ovogodišnjim ispitnim pitanjima na prijemnom ispitu za sociologiju bilo je i pitanje o tome kako se zove masovno ubijanje Jevreja koje su počinili nacisti u Drugom svetskom ratu. Zastrašujuće malo njih je na praznu liniju napisalo „Holokaust“. Oni malobrojni štreberi koji su odgovorili tačno, verovatno su to učinili jer gledaju titlovane dokumentarce po „istorijskim“ kanalima ovdašnjih kablovskih televizija. Kako bi tek bilo da je pitanje glasilo „Kog datuma je počeo antifašistički ustanak u Srbiji?“.

Boris Beker, Nemac, bio najbolji teniser na svetu 1991. godine, osvojio je šest grend slem titula u karijeri i bio je najmlađi pobednik Vimbldona, kada je imao samo sedamnaest godina (1985). Da li je nekom tada palo na pamet da trabunja o tome kako je Beker popravio sliku Nemačke u svetu? Jer, posle Bekera, svet konačno shvata da Nemci nisu bili samo hladnokrvni nacisti koji su istrebljivali Jevreje, već da nemački „Volk“ poseduje i vredne sportiste koji osvajaju neke titule trčkarajući za lopticama. Da li je to uradila Štefi Graf? Mihael Šumaher? Dirk Novicki? Karl-Hajnc Rumenige? Da li je to uopšte moguće uraditi? Da li titula u „belom sportu“ može izbrisati sećanje na nekadašnju nemačku opsesiju belom arijevskom rasom?

Prvi štrajk se dogodio za vreme faraona Ramzesa 3. u starom Egiptu, 14. novembra 1.152. godine pre nove ere. Zanatlije koje su radile na piramidama tada su organizovale prvu radničku pobunu u pisanoj istoriji boreći se za veća primanja. Navodno, štrajk je toliko preplašio egipatske vlasti, pošto su pobune ove vrste bile gotovo nepoznate, da su radnicima odmah uvećane plate. Cela stvar je bila uredno zabeležena na papirusu koji je ostao sačuvan, a koji se danas nalazi u Torinu.

Engleskinja istog godišta kao i ovaj kolumnista - Ejmi Vajnhaus, sa samo dva izdata albuma (2003. i 2006) postala je planetarna zvezda. U eri ispeglanog r’n’b i besmislenog elektronskog zvuka, Ejmi-generacijo-moja je popularnu muziku vratila ritam i bluz korenima, u nešto slušljivijem i modernom izdanju, tako da se starci ne postide, a da omladina zavoli. Sa odličnim soul glasom u najboljoj Motaun tradiciji, uz trube i trombone koji prašte na sve strane po autorsko ličnim pesmama, Vajnhaus je napravila nešto krupno i sjajno.

Jedna nemačka farma koja se bavi tzv. organskom poljoprivredom navodno je ubila više ljudi nego nuklearna elektrana Fukušima. U pitanju je najteži talas zaraze bakterijom ešerihija koli u Nemačkoj i Evropi, a do sada su zabeležena 34 smrtna slučaja. Navedena farma se bavi proizvodnjom klica, koje osim što su zabavni, snobovski ili ukusni dodatak salatama, zapravo predstavljaju veliku prehrambenu temu u potkulturi posvećenoj vegetarijanskoj, veganskoj, sirovoj ili navodno zdravoj ishrani.

Tipičan stav „verujućih“ u nekakvu svetsku zaveru nama neverujućima jeste da smo, jednostavno, naivni ili lakoverni. Da verujemo medijima i zvaničnim verzijama, političarima, bogatima i državnicima. Dok su oni ti koji su skeptični i kritični, koji misle svojom glavom i ne dopuštaju da budu zavedeni. Takva interpretacija, osim što izluđuje u svojoj iritaciji, zapravo je potpuno obrnuta od stvarnosti.

Život Lava Tolstoja obeležilo je izvesno duhovno i političko buđenje 1870-ih godina, posle povratka iz armije i nekoliko proputovanja po Evropi. U Parizu, nakon što je prisustvovao javnom izvršenju jedne smrtne kazne, postao je anarhista. Tvrdio je da država postoji samo zato da bi eksploatisala svoje građane, a zatim ih činila moralno izopačenim. Na Tolstojevu političku filozofiju posebno je uticao francuski anarhista Pjer-Žozef Prudon, poznat po tvrdnjama da je svako privatno vlasništvo - krađa.

Na papirnatim stranicama nedeljnika „Vreme“, a pomalo i po internet stranicama sastavljenim od nula i jedinica, zakotrljala se neobična polemika oko jednog programa „bodrenja Srbije“.