Duško Bogdanović

Na kablovskom "Histori" kanalu u toku je emitovanje serijala "Projekat naci", koji je za nemačku ZDF pripremila nezavisna britanska produkcija "Midnajt oil pikčers".

Malo (mi) je bilo lepih trenutaka u odlazećoj godini. Vrlo zla, i jedva čekam da joj vidim leđa. Nemam ni volje, a biće ni vremena, da se bakćem ružnim i zlim u njoj. Ni sa likovima, ni sa događanjima...

Narativ - najnovija je opsesija ovdašnjih jezičkih trendsetera! Mora je biti u svakoj drugoj rečenici visokoumnog teksta sa prenapregnutim figurama, bar u svakoj trećoj, pažljivo odabranoj jezičkoj konstrukciji, pri sma(t)ranju u televizijskom gostovanju.

Pod teretom armiranih predrasuda, ogromna većina ljudi je pretvorena u hodajuće automate za lepljenje etikete svima onima koji se, kao, po raznim kriterijumima, ne uklapaju u (njihovu) opštu predstavu.

Kada god mi zasmeta besmislenost rasporeda emisija ovdašnjeg javnog medijskog servisa, obavezno se setim onog cinika koji je, tragajući za najpotpunijim opisom ružnoće jedne dame, efektno poentirao stavom kako dotična ima prelepe crte lice, samo su iste pogrešno raspoređene.

"Neću ni jedno jedino slovo da potrošim na dokazivanje tvrdnje kako je ovo novinarsko vreme, jednojajčani blizanac sa onim od pre četvrt veka. Belodano je.

O Brankici Stanković i Aleksandru Vučiću tek 27 slova u pet reči: bio je to televizijski razgovor.

Holivud je oduvek bio poprište sukoba nabreklih ljudskih sujeta, okvir za žestoke skandale, koji su neretko bili naslonjeni na čisti kriminal.

Ejdžizam podrazumeva nejednak tretman ili (in)direktno uskraćivanje elementarnih ljudskih prava i baziran je isključivo na godinama starosti.

Ovih se dana navršava tri godine kako se televizija N1 našla u ponudi domaćih kablovskih provajdera.

Srpski fudbaleri putuju u Rusiju na svetski loptački samit. I to je ključna vest, koja pokriva sve drugo sa njom u vezi.

Na ovim (našim) prostorima oduvek su postojali lagumi ljudskih tajni i poriva.

Po 69. put dodeljene su nagrade Emi na najprestižnijem događaju za američke televizijske stvaraoce.

Beše to 2004., nekako pred izbore, kada je rukovodstvo stranke iz vladajućeg korpusa odlučilo da istestira članstvo i, kroz rezultate sprovedene ankete, sačini rejting, ali i tabelu omiljenosti ljudi iz partijske vrhuške.

Agonija je okončana. B92 - i radio i televizija - više ne postoji. Ne računajući nekoliko poslednjih godina, bar četvrt veka, ta stanica, razgranati medijski punkt, jedinstveni brend, bio je reper za neokaljano profesionalno novinarstvo. Samostalno i slobodno.