Site name

Zidanje Skadra

Čak i ako pretpostavimo da, kako nas uči mit, nečeg moramo da se lišimo da bismo ostvarili drugo više i bolje, da li imamo pravo da kao žrtvu koristimo tuđ život ("slučajno" ženski)?

Ne čudi me što je "Olimp" podigao prašinu baš u trenutku kad su se ronile suze što nas je napustio matori perverznjak Hju Hefner, jer mi (rekla bih Srbi, ali ne bih tu postavila granicu) nismo bića sklona ni razmišljanju ni konzistentnosti.

7

Piše: Nina Savčić

05. oktobar 2017. 16:30

Zidanje Skadra

Spec ne razmišljanju.

Ipak, začudilo me je pitanje voditeljke ozbiljne televizije upravo u vezi sa "spornom" predstavom: zar publika ne odlazi u pozorište da se opusti? Pa... ljudi odlaze na erotsku masažu da se opuste, ne u pozorište. Ako se u pozorištu opuste, možda nešto nije u redu ili s njima ili s predstavom.

U okviru Bitef polifonije bila je prikazana predstava "Zidanje Skadra". Za one koji su zaboravili epsko štivo za 5. razred: da bi se sazidao Skadar, supruga jednog od braće morala je da bude zazidana u zidove - naredila vila. Dvojica braće prekršila su obećanje da neće svojim ženama reći za uslov, a naivni Gojko bio je pošten pa je njegova ljuba stradala.

Dvoje glumaca u učionici osnovne škole učenicima koje su činili gledaoci postavilo je nekoliko pitanja: da li je Gojko mogao da spreči žrtvovanje, da li je žena građevinski materijal, koliku kaznu zaslužuje bilo ko od aktera događaja itd?

No relax predstava. Razgovor je bio živ i mogli smo da premašimo trajanje "Olimpa" da nas nisu izbacili. Dakle, umetnost postavlja pitanja. Važna pitanja.

Čak i ako pretpostavimo da, kako nas uči mit, a na šta je jedna od učesnica diskusije ukazala, nečeg moramo da se lišimo da bismo ostvarili drugo više i bolje, da li imamo pravo da kao žrtvu koristimo tuđ život ("slučajno" ženski)? Makar dobit bila kolektivna. Rekla bih ne.

Ako nas je mit naučio da je OK iživljavanje moćnih, onda smo dobro naučili lekciju i napravili uzorno društvo.

Dalje, a s prethodnim u vezi.

Mislila sam da je priča o rodno osetljivom jeziku toliko puta potegnuta kao senzacija da joj je izbledeo sjaj. Greška. "Politika" je ovoj temi dala tri strane. Nekoliko tekstova i par neduhovitih aforizama. Ipak, prvi put sam videla šta o ženskim oblicima za imenice koje označavaju zanimanja misli akademik Predrag Piper, autoritet čije ću mišljenje o ma kom jezičkom pitanju bespogovorno uvažiti. Osim o ovom. Glavni problem kojim bi trebalo da se bave žene, kaže on, jeste zahtev poslodavaca da odustanu od materinstva, a ne da li će dobiti svoje sufikse uz osnove. Niti koje učestvuju u gradnji konteksta su često vrlo suptilne, uvek to zaboravimo.

Savremeno zidanje Skadra.

povezane vesti

Sitan/krupan kriminal

1

Piše: Nina Savčić

Još sto pedeset dana vlade

9

Piše: Nina Savčić

Razlike i razdori

5

Piše: Nina Savčić

komentari (7)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Predrag Komarac

05. oktobar 2017.

Lektira ” Zidanje Skadra ” pripada takozvanom pretkososvskom ciklusu epskih narodnih pesma. Kao što i sam naziv kaže, pesme ovog ciklusa opisuju događaje koji su se zbili pre Kosovske bitke, to jest period od kraja 12. veka do 1389. godine. Većina pesama ovog ciklusa peva o tadašnjoj vlasteli, a najviše o rodu Nemanjića. Kao najistaknutija ličnost, kojoj je posvećeno najviše pesama ovog ciklusa svakako se izdvaja srpski car Dušan. A odmah za njim i članovi srpske vlastelinske porodice Mrnjavčević. Članovi porodice Mrnjavčević su pripadali tadašnjoj srpskoj vlasteli, a ono što je posebno zanimljivo kada je epska narodna pesma ” Zidanje Skadra ” u pitanju jeste činjenica da Gojko Mrnjavčević koji se pominje u ovoj pesmi nije bio istorijska ličnost, za razliku od Vukašina i Uglješe za koje postoje dokazi da su zaista postojali. Vukašin Mrnjavčević je vladao kao kralj u periodu od 1365. do 1371. godine, kada je poginuo u Maričkoj bici 26. septembra. Njegov brat, Uglješa bio je srpski despot i nosio je titulu ” Gospodara srpskih zemalja, Grčke i Pomorja “. Prema postojećim istorijskim podacima, braća Mrnjavčević su uglavnom vladali oblašću današnje Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Inače, srpski narodni pevač je kralja Vukašina Mrnjavčevića optužio kao ubicu cara Uroša. Prema mišljenju mnogih stručnjaka, on je nepravedno optužen kao ubica i uzurpator.

Nikola Jelić

05. oktobar 2017.

U pretkosovskom ciklusu se svojom lepotom ističe pesma Zidanje Skadra. U njoj je opevana stara misao da nema velikih dela bez velikih žrtava. Da bi se ostvarilo jedno veliko delo, kao što je to bilo podizanje grada Skadra, potrebna je tragična ljudska žrtva. Ta žrtva je oličena u mladoj Gojkovici, majci malog deteta. Osobenost pesme Zidanje Skadra je u opisu načina života najviše srpske feudalne aristokratije. Mrnjavčevići žive kao u nekoj seljačkoj patrijarhalnoj zadruzi, u kojoj se jetrve nedeljaju i same nose majstorima ručak. To je odraz one stalne težnje narodnog pevača da i u slike života feudalaca unese obeležje života kojim su živele narodne mase.

Žika Pikavac

05. oktobar 2017.

''''''''...začudilo me je pitanje voditeljke ozbiljne televizije upravo u vezi sa "spornom" predstavom: zar publika ne odlazi u pozorište da se opusti? Pa... ljudi odlaze na erotsku masažu da se opuste, ne u pozorište. Ako se u pozorištu opuste, možda nešto nije u redu ili s njima ili s predstavom''''''''. Oplakao sam.

stalker

06. oktobar 2017.

Umetnost, kultura, razumevanje, rodna ravnopravnost, analiticnost... nespojivo sa zemljom u kojoj zivimo.

Vivijen

06. oktobar 2017.

Koliko zakona treba doneti da se srpsko drustvo uredi. Samo sto je donesen zakon o rodnoj ravnopravnosti Basara je svoje citaoce nazvao tupoumnicima koje je stereotipno uporedio sa lepoticama koje torocu o stvarima o kojima nemaju pojima. Sada autorka gornje kolumne naziva Hefnera matorim pervetom a na osnovu mutne predstave o tome ko je doticni gospodin i sta je uopste perverzija. Koji zakon treba doneti da bi se upristojio jezik (i pamet) novinara?

Дуле@stalker

06. oktobar 2017.

А у којој ви то земљи живите? По питању, рекло би се у САД.

prolaznik

09. oktobar 2017.

Poštovana, Zar Vam je stvarno bitno da li je neko na papiru i reči, u ovom složićemo se predominantno patrijarhalnom društvu, npr. babica ili babac, kuvar ili kuvarica, šef ili šefovica, zidarica ili zidar, kopačica ili kopač, ministarka ili vojnik… menja sustinu međupolnog i međuljudskog odnosa? U krajnjoj liniji koliko menja u ovakvom savremenom društvu to da li Vas nazivaju robinjom ili robom? Zar živu stvar poput jezika treba državnim zakonom kalupiti?