Site name

Misterija hepimila

Sedim u Meku i gledam kako deca kidaju kutije upakovanih čizburgera/hamburgera i vešto montiraju igračke.

1

Piše: Nina Savčić

14. decembar 2017. 15:30

Misterija hepimila

Neko se setio da spoji brzu (ne osobito zdravu) hranu i jeftine igračke pa da zarazi porodice. I ubere plodove svog pakosnog ali marketinški uspešnog nauma.

Verujem da je pljeskavica "Kod Mare", ili tako negde, nutricionistički prihvatljivija, bar zbog kajmaka sa Zlatibora, na primer... ili zbog priloga koji su u svom osnovnom obliku boravili u prirodnom okruženju bašte. Pretpostavljam i da su plastičnjaci koji glume igračke povoljniji na tezgama pijaca. Međutim, deca biraju hepimil... Upakovan u karton s ručkama...

Zanimljiva je tema koncept hepimila. "Heppy" u "heppy meal" implicira dobitak (prema istoj organizaciji sintagme imamo "happy hour" i "happy ending", a "happy" u svim ovim konstrukcijama podrazumeva neki bonus: nižu cenu ili dodatnu uslugu). Taj je dodatak nastanjen u osećanju da dobijamo više... Čist placebo! Sam naš organizam, aparat od žlezda i još svega i svačega, generiše osećanje da smo dobili poklon (objektivno, on ne postoji). Zato nam se telom razliva prijatnost od koje pakovanje postaje lepo, pufnasta zemička ukusna, desetak santimetara šarenog superheroja željena igračaka. Kad bolje razmislite, naplaćena je prilično i kartonska kutija i salveta.

Nije, naravno, trik hepimila mogao da prođe bez upotrebe u drugim kontekstima. Ižvakana je tema fontane. Dobili smo bazen s prskalicama pa kao posebno ljubak dodatak muziku (bez muzičkog urednika, kako se ne znam s kojim ciljem pohvalio gospodin Vesić, a što je prilično očigledno i nije za hvaljenje). Da se izrazim kroz metaforu, naplaćeni su nam prema uspešnom modelu i kamen i voda.

Aktuelni su i drugi urbanistički hepimilovi. Izdvajam projekat "Da se radi i gradi po tvom". Na ovo verovatno padaju samo ona "deca" koja se oduševljavaju plastičnim Mekovim superherojima. Nije tajna, to nisu mnogo bistra "deca"... To su, istina je, pojedinci (i grupe) kojima mašta radi ko luda, ali koji s realnošću nisu u najboljim odnosima.

Traže naši sugrađani teretane, igrališta za ljubimce, tramvajske šine preko mosta... Dobiće ih, razume se... Svi ćemo ih dobiti... Povoljno, verovatno... Čitam o tim planovima našeg ekstatičnog gradonačelnika (vizionara i pesnika, tako ga vidim u poslednje vreme...) u Politici i moram da primetim: kako tekst o razvoju Beograda ide ka kraju, kako se nižu sve značajniji uspesi ove vlade, kako se smenjuju valute pored milionskih suma... tako jadan novinar pravi sve više slovnih grešaka... Zaneo se ili uplašio, ko zna... I on će kešnuti za taj bolji grad... Za happy, happy projekat.

povezane vesti

Moja borba

5

Piše: Nina Savčić

Moj rodni Gotam grad

2

Piše: Nina Savčić

Pričam ti priču

7

Piše: Nina Savčić

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

nemam pojma

14. decembar 2017.

Izvanredan tekst, precizan i vispren, a i hrabar u ovom medijskom mulju koji živimo. Malo nam je sajtova još ostalo, preuzimaju jedan po jedan, a ovakvi kolumnisti su nam zlata vredni. Samo, koliko ljudi to pročita? Koliko ljudi shvata da se trenutno u gradu izvode radovi koje građani plaćaju, to nisu novci ovih vladara, već svih građana. Kilometri zaštitnih ograda su postavljeni po skoro svim delovima grada, po svim opštinama. Zemljani radovi u sred kasne jeseni i zime, ljudi u kaljuzi od Zemuna do Kosančića i dalje. Kome ide taj novac? Koje su o firme koje izvode radove, i da nisu slučajno povezane sa vlašću? I za kraj, molim uredništvo, zar ovaj kolumnista ne bi mogao da piše nešto češće? Inspiracija joj ne fali, a tema ima da ne poverujete koliko.