Aleksej Kišjuhas

Osmog januara 1642. godine preminuo je Galileo Galilej, jedan od očeva moderne nauke. Odnosno, prakse pažljivog istraživanja prirode na osnovu dokaza. Zbog strasti prema ovoj praksi, Galilej se u svom životu nije nauživao.

Na Trgu mladenaca u Novom Sadu, ispred matičara, nalazi se veliki jaram. Španska reč "esposas" znači i "supruge" i "lisice" (drangulija koju koriste policajci prilikom hapšenja, te oni maštovitiji u krevetu, a ne crvenkasta i lukava Vulpes vulpes). Kada razmišljaju o braku, Englezi govore o "kugli i lancu" (ball and chain). U Srbiji se govori o papučama.

Postalo je zvanično: teme kojima se bavi Demokratska stranka Srbije više nisu samo teme koje se tiču Kosova (aplauz). Ima tu nešto i kulture. Odnosno, odsustva iste. Najnoviji lapsus mozga iz ove kuhinje nazvan je inicijativom „Protiv kiča i šunda“, odnosno predlogom da se oporezivanjem „nekvalitetnih“ kulturnih sadržaja dođe do novca koji će se uložiti u „pravu kulturu“.

Krupnu ulogu u genetici, te istraživanju genoma, igrali su vinska mušica i kvasac. Projekat mapiranja celokupnog genoma kvasca, 1996. godine, označio je početak revolucije u biološkim i medicinskim istraživanjima. Genom čoveka mapiran je 2001. godine, a danas se broj vrsta sa mapiranim genomima približava broju od hiljadu. Većina su bakterijske, uzgred.

„Bolje da nosim kratku kosu“ bio je drugi singl novosadskog pank benda Pekinška patka. I bio je usmeren protiv dotadašnje rok muzike, odnosno bendova poput Deep Purple i Led Zeppelin, sa karakteristično dugokosim muzičarima. Uprkos ovim namerama, dotični song bi se uklopio u najnovija nastojanja režima u Iranu, odnosno iranskog Ministarstva kulture. Dotično ministarstvo je, naime, propisalo zvanične frizerske upute, sa sve objavljenim katalogom o istim. Jednostavno, frizure imaju biti kratke i nadasve uredne.

U ponoć, 25. jula, procurila je verovatno najznačajnija arhiva dokumenata o nekom ratu - ikada. U pitanju je više od 91.000 tajnih obaveštajnih i vojnih dokumenata (zapisnika i izveštaja) o ratu u Avganistanu u periodu od 2004. do 2010. godine. Izveštaje su obično pisali vojnici i obaveštajci, pre svega opisujući vojne akcije sa smrtnim ishodima tokom ovog perioda.

U oktobru 2007. godine Teofil Pančić je na sledeći način pisao o gradskom autobusu broj 83: "Osamdesettrojka je postala osebujan etičko-filozofski sistem, pogled na svet, primenjena vežbanka iz stoicizma i socijalne prilagodljivosti; ko savlada osamdesettrojku, ko se spokojno saživi s njenim neuporedivim ćudima, ko je nekako ukroti, taj je očeličen i spreman da se uhvati u koštac sa svim životnim radostima i teškoćama!"

Jedna od zvezda na koncertu za vuvuzele nazvanom Svetsko fudbalsko prvenstvo u Južnoj Africi bio je i Paul, hobotnica iz akvarijuma u nemačkom gradiću Oberhauzen. Dotični Octopus vulgaris, naime, uspešno je „predvideo“ rezultate sedam utakmica u kojima je učestvovala Nemačka, kao i rezultat finala između Španije i Holandije.

Burka je samozvani odevni predmet koji pokriva ukupno ženino telo, uključujući tu i njeno lice. Ona je karakteristična za posebno konzervativnu interpretaciju islama, odnosno onih delova Kurana u kojima se govori o "skromnosti" u oblačenju. Njeno nošenje bilo je obavezno jedino u Avganistanu, tokom vladavine talibana. Praktično, u pitanju je crna ili plava zavesa koja se nosi preko odeće, od glave do pete, sa majušnim prorezom za oči.

Ovih dana obeleženo je 75 godina od nastanka engleskog izdavača „Penguin Books“. U pitanju je izdavačka kuća koja je izmenila izdavaštvo i čitanje, čineći ga revolucionarno dostupnim i popularnim. Naime, osnivač „Pingvina“ bio je Alen Lejn, već zaposlen u jednoj izdavačkoj kući. Vizionarski genijalno, Lejn je bio nezadovoljan činjenicom da na tržištu ima isuviše malo (dakle, gotovo nimalo) savremene književnosti po pristupačnim cenama. Maštao je o jeftinim, a kvalitetnim novim knjigama koje se prodaju po železničkim stanicama, robnim kućama i trafikama. To jest, želeo je da dobre knjige učini dostupnijim za sve.

Šta nas čini srećnim? A nesrećnim? Možemo li to znati i predvideti? Teško, slabo i traljavo. Barem ako poverujemo Danijelu Gilbertu, profesoru psihologije sa Harvarda - a nema razloga da to ne učinimo. Prisetimo se samo, čak i ako nismo čitali fantastične radove Gilberta i saradnika. Kako mislimo da ćemo se osećati ako tim za koji navijamo pobedi u važnoj utakmici? Presrećno.

Počelo je ubistvom. Maloletni B. J. je optužen za ubistvo maloletnog D. S. I to u multietničkom i tobože mirnom vojvođanskom selu Jabuka. Navodno, zbog optužbe o ukradenim patikama. Međutim, B. J. je bio Rom, a D. S. je bio Srbin. Barem su im tako rekli roditelji, a oni su im u to poverovali.

Oskar Vajld je umeo reći da život imitira umetnost. Mnogo češće, međutim, umetnost je ta koja imitira život. O tome podsticajno svedoči profesor marketinga i primenjene ekonomije Brajan Vonsink sa Univerziteta Kornel. Naime, u jednom interesantnom radu objavljenom u aprilu ove godine, Vonsink je istraživao različite slike biblijskog hepeninga poznatog kao Tajna večera.

Bubašvaba je jedan fascinantan darvinistički stvor. Neke vrste bubašvaba mogu preživeti mesecima bez hrane. Neke mogu biti bez vazduha duže od 45 minuta. Mogu preživeti šest do petnaest puta jaču nuklearnu radijaciju od čoveka. Kao i biti uronjene u vodu duže od pola sata. Udvaraju se složenim ritualima, a privlače feromonima.

Za takozvane rijaliti (reality) televizijske programe valja zahvaliti - štrajku. I to štrajku dva sindikata američkih filmskih i televizijskih scenarista koji je trajao od marta do avgusta 1988. godine. U najdužem štrajku te vrste učestvovalo je preko 9.000 scenarista, i ovo se drastično loše odrazilo na američki TV program i njegovu gledanost.