Safeta Biševac
Kažu da je jutro pametnije od večeri. Možda i nije, ali treba razmisliti, sačekati, ne reagovati ishitreno, niti prerano zaključivati. Da vidimo onda šta se desilo ispred zgrade Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu.
Nemanja Rujević
U subotu sam se zatekao u tazbini, u Grubišnom Polju, a to je mirna i dosadna varoš u trianglu Daruvara, Bjelovara i Virovitice. U tazbini se uvek dobro jede, inače sedim, pušim, čitam i upoređujem koji okolni petao lepše kukuriče.
Spojilo se lepo i korisno jerbo su tada srpski studenti, na štafetnom ultramaratonu do Brisela, dotrčavali u Viroviticu. Punac mi dâ mercedesa (inače je na prodaju, 2005. godište, prede kao mačka, cena po dogovoru), a ja se odenem slojevito i krenem na reporterski zadatak.
Marko Vidojković
Sigurno ste se pitali kako se to baš nama dešavaju gotovo neverovatni maleri prethodnih godina. Posle temeljnog istraživanja, veliki stručnjaci došli su do odgovora na ovu misteriju i razrešili sve nedoumice. Pala nadstrešnica u Novom Sadu? Očigledno je reč o zaveri da se napakosti našim ekonomskim uspesima. Krenule studentske demonstracije? Nisu to nikakve demonstracije, to je jasna zavera da se sruši država.
Jasmina Lukač
Iz redova režimske javnosti čuju se jaki glasovi kako je pokret studenata u blokadi uništio opoziciju, a ne Vučića i vlast. To je netačno.
Pavle Simjanović
Još sam tu (Ainda Estou Aqui)
režija: Valter Salis
scenario: Murilo Hauser, Heitor Lorega, po istoimenoj knjizi Marsela Rubensa Paive
zemlja: Brazil/Francuska, 2024.
Marko Vidojković
Gospodin Luster se, gostujući u emisiji 'Sanatorijum' na TV Svinjformer, požalio na glasove u glavi, koji ga teraju da čini loše stvari svima koji su se ogrešili o njega.
Živa Vekecki
Novak Đoković je seriju turnira na šljaci počeo, blago rečeno, loše.
Miša Brkić
(Tema ovog teksta nisu međunarodna izložba EXPO27, ni državni program Skok u budućnost. Poznato je šta o njima mislim. Ovaj tekst razmatra sudbinu preduzeća Beogradski sajam.)Ronaldinjo dolazi. Derek Linde ne dolazi.
Božidar Andrejić
Uobičajilo se, ne od skoro, verovatno i čitaoci primećuju, da kad neko pođe u prodavnicu, na pijacu itd. obično kaže "idem da uzmem". A ako nekom od prisutnih, ili ukućana treba još nešto, on poruči "uzmi i (meni) to i to." Po pravilu, mnogi se pohvale kako su upravo "uzeli" lep ležaj ili komodu...
Aleksej Kišjuhas
Dok se ne pobune ili ih ne blokiraju, mi univerzitete kao ustanove visokog obrazovanja i naučnog istraživanja mahom uzimamo zdravo za gotovo. I kao da su oduvek tu. Osim roditelja koji bi da im mladunčad "upišu fakultet", i eventualno ga završe. A treba slušati svoju mater. Jer univerzitet jeste jedna od najvažnijih i najsvetlijih institucija koju je smislila ljudska životinja - ikada. Ona se pojavljuje još u srednjovekovnoj Evropi u 12. i 13. veku kada se grupe nastavnika (philosophiae doctor) i studenata iz svih delova Evrope okupljaju u određenim gradovima i udružuju u zasebne obrazovne i društvene zajednice - universitas. Kako je do toga došlo? Priča o viziji univerziteta može osvetliti i njegovu današnju ulogu kao toposa pobune i prostora slobode. Jer, srednji vek nije bio samo doba mraka, već i doba - univerziteta.
Marko Šelić Marčelo
Vrbopuc je kalendarski prošao, ali tek se sad vaistinu oseća. Ovo proleće je posebno: ljudi su se probudili iz zimskog sna koji je trajao deceniju i kusur, kod nekih i duže, te je već ličio na trajnu katatoniju. Posrnuli sebeljub još se gordi, izvodi svoju oberučnu koreografiju - znate ono njegovo, kad navija za sebe pred kupljenim zborom a lice mu se klobuči od hiljada pupoljaka narcisa što ispod cvetaju - ali to sve više liši na koprcanje davljenika.
Bratislav Braca Marković
Politika je kažu, veština mogućeg. Nisam veliki ljubitelj ove izreke, jer mislim da je svaka delatnost, delatnost mogućeg. Ali, ova definicija politike, bez obzira što je jedna od mnogih, apsolutno je tačna i možda najviše odgovara našoj trenutnoj situaciji. Da bi ga pobedili, potrebno je doći do prelazne vlade (zovite je kako želite) , koja će pripremiti uslove za regularne izbore, a zatim na te izbore izaći i ovu vlast poslati na smetlište istorije, gde joj je odavno mesto.
Milan St. Protić
Dugo pamtim. Nije ni čudo s obzirom na starost. Nekad nije zgoreg.
Marko Vidojković
"Dragi dnevniče, priznajem, nisam smeo da ga gledam baš direkt u oči. Kako bogočoveka i vladaoca celog sveta da gledam u oči, naročito ja, sa ovim mojim, za koje svi govore da su urokljive. Nisam dovoljno govorio, nisam mu rekao sve što osećam. Nisam rekao da bih zbog njega skinuo mantiju, ispod koje bih, naravno, bio nag, a on bi me nežno gledao, go do pasa, sa medveda koga je uzjahao, ne onog iz Laktaša, dragi dnevniče, nego pravog medveda, kakav mu dolikuje.
