Aleksej Kišjuhas

Gej parada je i bila i nije prošla. Iznova smo imali ono doba godine kada se razum intenzivno suspenduje, a prava orgija na ulicama bude orgija neistina i loših argumenata. Ponovo se nakaradno lupetalo o "bolesti" i o "ćelijama društva", o Isusu iz Nazareta i pedofilima, o beloj kugi i o porodičnim vrednostima.

Kako ne voleti Vikipediju? Osim što se sadržaji ove internet enciklopedije sa lakoćom i integralno kopiraju u školske sastave i studentske seminarske radove, a i u mnogi novinski uradak, ona trenutno rešava sve konverzacijske dileme nacije opremljene pametnim telefonima.

U skupštinskoj polemici povodom rekonstrukcije Vlade Srbije, Ivica Dačić je jednom prilikom uzviknuo da se vreme promenilo i da je na delu "nova pesma". Muzikalan kakvim ga je Slobodan Milošević dao, pogodio je notu političke stvarnosti.

U situaciji naprasne popularnosti raznih stezanja kaiša i sličnih programa za gubljenje državno-telesne težine, zanimljivo je obratiti pažnju na fenomen koji zaista tera privrede i društva napred: inovacija. Međutim, šta je gorivo inovacije?

Saga o rekonstrukciji je privedena kraju i mnoge će se fotelje u Vladi Srbije navikavati na konture stražnjica nekog novog ministarskog kadra. Trajalo je predugo i bivalo ne naročito transparentno, ali bar nije bilo foliranja demokratske, odnosno parlamentarne procedure. Rezultat je plod dogovora Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, uz pomeranje tegova kantara političke moći na stranu potonjeg.

U Petnici je nedavno završena škola kosmologije, a uskoro počinje škola mikroskopije. Kako staviti prodajnu cenu na to? Ova nezavisna istraživačka stanica fantastično se bavi "razvojem naučne kulture, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture". To pre svega puno košta, a zarađuje tek mnogo kasnije

Mnogo toga i tupavog i bistrog je bilo rečeno na temu dovlačenja, te instaliranja raznoraznih stranaca i "svetskih, a naših" eksperata uopšte, a vizionara tipa Lazara "sine" Krstića na mesto budućeg ministra ekonomije posebno.

Hemija je nauka i pojam na lošem glasu. Arhetipski zli naučnik iz Holivuda najčešće je nekakva sorta hemičara: junak u belom mantilu koji se saginje nad retortama u kojima nešto prska i bućka. Običan svet se zgražava nad „hemijom“ u našem vazduhu, zemlji, vodi i hrani. A reč „hemikalija“ je u svakodnevnom govoru praktično postala sinonim za otrov. Dok ništa nije dalje od istine.

Saga o rekonstrukciji je kvalitetno ispunila novinske stupce i minute televizijskog informativnog programa u nedeljama iza nas i, poput Đekne, još se ne zna kada će umreti. Ali šta bismo mi zapravo hteli? Tradicionalnu letnju šemu?

Godinu dana nakon izbora nove vlade i pred izazovima rekonstrukcije dotične korisno je pogledati i na političko vreme neposredno pre tog izabiranja. I setiti se perioda pojačanog pravljenja magaraca od ljudi, koje se u političkom slengu naziva predizbornom kampanjom.

Svet je otišao do đavola, a mi smo već tamo i čekamo. Posebno komično i gotovo njuznetovsko objašnjenje iz kuhinje teoretičara zavere za sve žive nepodopštine i nežive nevolje, glasi: HAARP u Barajevu. Prisetimo se, proglašavane su katastrofičke pretnje od poplava i zemljotresa, ali i tvrdnje o "uticaju na rad ljudskog mozga" ovog sistema.

Poput neproverenog narodnog leka, Sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova je kao svoju nuspojavu imao normalizaciju – Srbije. Ironično, ta aromatična travka posejana je pre nešto više od godinu dana, nakon neočekivane i ničim izazvane izborne pobede Tomislava Nikolića. A za posledicu je imala političke i društvene promene ravne pomeranju kontinenata u geologiji.

Govor koji se navodno čuo na proslavi apsolventske večeri studenata Filološkog fakulteta u Beogradu uzburkao je ovdašnje društvene mreže. Pod pretpostavkom da je dotični verno prenesen u štampanim medijima, sam govor se počeo širiti domaćim internetima. I to brzinom lažnih motivacionih citata Ive Andrića ili lažnih izjava Merilin Monro, svejedno. Za eventualno neobaveštene, reč je o obraćanju apsolventima navedenog fakulteta koje je bilo posvećeno odbrani profesije profesora, večitim temama „pravih vrednosti“, uz sporadičnu pljuvku po rijaliti programima, onako, umesto kusura. A iako je vlada Dačić-Vučić poslala tezu o „dve Srbije“ na đubrište istorije, mišljenja o ovom govoru danas su podeljena poput tog blaženopočivšeg rova. I zato, čak i ako posredi nije autentična stvar, već nekakav marketinški trik ili slična ujdurma, objavljene i naširoko „šerovane“ reči zaslužuju pažnju i komentar kao fenomen nezavisan od izvora.

Lov na veštice je popularan sport, pogotovo ako je žrtva nevernik sa pasošem druge zemlje. Upravo to se dogodilo u Novom Sadu, kada je na nekakvom privatnom blogu koji sebe naziva informativnim portalom osvanuo (do sada jedini) senzacionalistički tekst o "ozloglašenoj sekti koja okuplja novosadsku omladinu".

Nakon vesti da je preminuo Džejms Gandolfini, svako ko je voleo ili bar gledao televizijsku seriju "Sopranovi" mogao je imati samo jedan osećaj u srcu: da je preminuo čovek kojeg smo poznavali. I to poznavali odlično. U tome je i bila i ostala suština ovog remek-dela moderne televizije i genija Dejvida Čejsa - lik Tonija Soprana bio je dubok, multidimenzionalan, kompleksan i stvaran. Antiteza stereotipu, iako je na površini bio stereotip nag poput telesa ispod belog bademantila: dođavola, opet nekakav bos američke mafijaške porodice italijanskog porekla. A istovremeno, bio je nešto do tada nezabeleženo u modernom formatu TV serije, kao i fenomen koji je utabao put televizijskoj revoluciji i potonjim remek-delima iseckanim u epizode, od "The Wire" do "Mad Men". "Sopranovi" su učinili da na ekranu televizora i/ili monitora zaista upoznamo čoveka, a ne tip, lik ili radnju. A čovek Entoni Soprano bio je najpažljivije i najsloženije izvajan od svih.