Aleksej Kišjuhas

U poslednjih nekoliko decenija, afrički slonovi su postali sve agresivniji. Uništavaju sela i useve, kradu hranu, napadaju i ubijaju ljude. I sve to rade više nego ikad. Da, slonovi. Mi o njima volimo da mislimo kao o smotanim, neobičnim i dobroćudnim divovima, iako je slon jedan od najopasnijih i najagresivnijih sisara na svetu.

Mnogi gradovi su bili polupani radi osvajanja slobode. To je daleko od lepog, ali traljava estetika ove činjenice ne govori ništa o njenoj neophodnosti. Kada se šut i prašina slegnu, a suzavac iskija i otplače, ostaje nada da su granice slobode pomerene unapred. Da li je tako bilo u Beogradu nakon Parade ponosa? Nekoliko činjenica, nažalost, onespokojava. Jedna od njih je dokument nazvan Sigurnosnim uputstvom, predstavljen od strane organizatora Parade. U njemu se učesnicima preporučivalo da na šetnju ne dolaze malim ulicama ili prečicama. Zatim, da ne dolaze u većim grupama. Onda da dođu javnim prevozom ili pešice.

Čarls Darvin je voleo orhideje. Međutim, nije voleo (samo) lepotu njihovog cveta, poput većine posetilaca bašta i cvećara, već nešto mnogo nastranije: njihov specifični polni život. Naime, polni život orhideja zapravo je sjajan primer polne selekcije, i Darvin je ovim bio fasciniran. Delo koje je objavio neposredno nakon „Porekla vrsta“ nosilo je naslov „Različite dovitljivosti koje orhideje koriste da bi ih insekti oprašili“. Štaviše, da je redosled objavljivanja bio obrnut, „Poreklo“ bi verovatno izazvalo manje kontroverzi. Naime, Darvin je prvi primetio karakteristike cveta orhideje kao primer savršene adaptacije. Pokazao je da i najblesavije „dovitljivosti“ ovih monokotilodenih biljaka imaju reproduktivnu funkciju. Odnosno, da su sva elegantna i očaravajuća preterivanja njihovog cveta tu zbog jedne jedine stvari: seksa.

Od slika po računarskim desktopima do izleta u Gizu usred jeftinog turističkog aranžmana za preko leta, egipatske piramide oduvek su fascinirale čoveka i njegovu maštu. Nažalost, isti taj čovek u ovoj maštovitosti ume da pretera. Još je grčki istoričar Herodot, zadivljen prizorom ispred sebe, pisao da je piramide morala izgraditi radna snaga od barem 100.000 ljudi.

Za početak, malo istoriografije. Izveštaj četničkog komandanta Pavla Đurišića od 13. februara 1943. godine, upućen Dragoljubu Draži Mihailoviću glasio je: „Akcija u pljevaljskom, fočanskom i čajničkom srezu protiv muslimana izvršena je (...) sva muslimanska sela potpuno su spaljena (...) pristupljeno je potpunom uništenju muslimanskog življa, bez obzira na pol i godine starosti. Naših je bilo ukupno 22 žrtve. Kod muslimana 1200 boraca i oko 8000 ostalih, žena, dece i staraca“.

„Veruj u sebe.“ Koliko puta smo čuli tu frazu? I zaista razmislili o njenom smislu? Pod mantrom verovanja u sebe valja se ideja o uspehu usled navedene vere. Ako verujemo u sebe - uspećemo. Sve što nam nedostaje je samopouzdanje. Ova ideja uglavljuje nam se u glavu na osnovu budalastog uverenja da ljudi sa visokim samopouzdanjem bolje prolaze u školama i na poslovima, te da imaju više prijatelja, ljubavnika, novca i ostalih društvenih slatkiša.

Osmog januara 1642. godine preminuo je Galileo Galilej, jedan od očeva moderne nauke. Odnosno, prakse pažljivog istraživanja prirode na osnovu dokaza. Zbog strasti prema ovoj praksi, Galilej se u svom životu nije nauživao.

Na Trgu mladenaca u Novom Sadu, ispred matičara, nalazi se veliki jaram. Španska reč "esposas" znači i "supruge" i "lisice" (drangulija koju koriste policajci prilikom hapšenja, te oni maštovitiji u krevetu, a ne crvenkasta i lukava Vulpes vulpes). Kada razmišljaju o braku, Englezi govore o "kugli i lancu" (ball and chain). U Srbiji se govori o papučama.

Postalo je zvanično: teme kojima se bavi Demokratska stranka Srbije više nisu samo teme koje se tiču Kosova (aplauz). Ima tu nešto i kulture. Odnosno, odsustva iste. Najnoviji lapsus mozga iz ove kuhinje nazvan je inicijativom „Protiv kiča i šunda“, odnosno predlogom da se oporezivanjem „nekvalitetnih“ kulturnih sadržaja dođe do novca koji će se uložiti u „pravu kulturu“.

Krupnu ulogu u genetici, te istraživanju genoma, igrali su vinska mušica i kvasac. Projekat mapiranja celokupnog genoma kvasca, 1996. godine, označio je početak revolucije u biološkim i medicinskim istraživanjima. Genom čoveka mapiran je 2001. godine, a danas se broj vrsta sa mapiranim genomima približava broju od hiljadu. Većina su bakterijske, uzgred.

„Bolje da nosim kratku kosu“ bio je drugi singl novosadskog pank benda Pekinška patka. I bio je usmeren protiv dotadašnje rok muzike, odnosno bendova poput Deep Purple i Led Zeppelin, sa karakteristično dugokosim muzičarima. Uprkos ovim namerama, dotični song bi se uklopio u najnovija nastojanja režima u Iranu, odnosno iranskog Ministarstva kulture. Dotično ministarstvo je, naime, propisalo zvanične frizerske upute, sa sve objavljenim katalogom o istim. Jednostavno, frizure imaju biti kratke i nadasve uredne.

U ponoć, 25. jula, procurila je verovatno najznačajnija arhiva dokumenata o nekom ratu - ikada. U pitanju je više od 91.000 tajnih obaveštajnih i vojnih dokumenata (zapisnika i izveštaja) o ratu u Avganistanu u periodu od 2004. do 2010. godine. Izveštaje su obično pisali vojnici i obaveštajci, pre svega opisujući vojne akcije sa smrtnim ishodima tokom ovog perioda.

U oktobru 2007. godine Teofil Pančić je na sledeći način pisao o gradskom autobusu broj 83: "Osamdesettrojka je postala osebujan etičko-filozofski sistem, pogled na svet, primenjena vežbanka iz stoicizma i socijalne prilagodljivosti; ko savlada osamdesettrojku, ko se spokojno saživi s njenim neuporedivim ćudima, ko je nekako ukroti, taj je očeličen i spreman da se uhvati u koštac sa svim životnim radostima i teškoćama!"

Jedna od zvezda na koncertu za vuvuzele nazvanom Svetsko fudbalsko prvenstvo u Južnoj Africi bio je i Paul, hobotnica iz akvarijuma u nemačkom gradiću Oberhauzen. Dotični Octopus vulgaris, naime, uspešno je „predvideo“ rezultate sedam utakmica u kojima je učestvovala Nemačka, kao i rezultat finala između Španije i Holandije.

Burka je samozvani odevni predmet koji pokriva ukupno ženino telo, uključujući tu i njeno lice. Ona je karakteristična za posebno konzervativnu interpretaciju islama, odnosno onih delova Kurana u kojima se govori o "skromnosti" u oblačenju. Njeno nošenje bilo je obavezno jedino u Avganistanu, tokom vladavine talibana. Praktično, u pitanju je crna ili plava zavesa koja se nosi preko odeće, od glave do pete, sa majušnim prorezom za oči.